VERS

Ištvan Farkaš: Molitva na obali

Gospodi
u hramove tvoje davno ne zadjoh
i ne znam te reči iz knjiga svetiteljskih
niti pomišljam često da ti išta kažem

jer čemu, Gospodi
ti vidiš sve
i misli moje
i nakane
i želje

ti vidiš i ono što sam sebi skrivam
i kada klikćem
i kada planem
i kad se razjarim
i kada utihnem
u prah razdrobljen i vetrom raznesen

a ipak
u jesenjem zrcalu jezera ovog
sad oči njene prepoznah
i odsjaj spokoja nebesa plavetnih
i slutnje nepogoda u oblacima svetlosivim
i bešnjenje oluja u tamnoteškim kišnim jorganima nebeskim

Gospodi
rečima ne znam
uzdahom te molim
pogledom brižnim
te tmurne oblake
iz njenih zena vazdamudrih
bar malo stanji

slam1236
Arnum 221020