VERS

Келчеи Ференц: Химна (Из дубине смутног доба) (Превела: Драгиња Рамадански)

Благослови Мађаре, о, Господе штедри,
У бурна времена десницом их штити,
После вихорова нек’ им се разведри,
Окајаше све што беше, и што ће тек бити!

Претке нам узвиси врх карпатске горе,
Семе Мундиуха с домовином венча.
И Тиса и Дунав славу им мрморе,
Лоза Арпадића храбра је и дична.

Пољима куманским златни клас узњија,
Виноград токајски нектаром задоји.
До Беча се чуло кад труби Матија,
На бедему турском стег нам често стоји.

Згрешимо ли, гнев и бес раздиру Ти груд,
Са висине грмиш, муњама удараш,
Од стрела монголских ми немамо куд,
Османски нам јарам Ти на леђа стављаш.

Дивље им ордије победничке песме
Над костима нашим често орише се!
Удар кад зададе сопствено дериште
Твоја груд постаде грдно пепелиште!

Бегунца мач прати, ма куда се крио
Дом у домовини није налазио,
И врх и долина хтеде да га сатре,
Испод – море крви, изнад – море ватре.

Где би градска врева – хрпа је камења,
Тужбалице звуци и препуна гробља.
Слобода не цвета из страдалне крви,
Из ока нејачи капљу сузе робља!

Боже, избав’ Мађаре што стењу од муке,
После страшне ноћи јутра немој скрити.
У мору невоља дај им спаса руке,
Окајаше све што беше, и што ће тек бити!

                                                       22. јануар 1823.



 Превела: Драгиња Рамадански
Draginja Ramadanski