VERS

Radmila Marković: Örökre – Заувек

Örökre

Szomorú szemedből
félénken ébredt a reggel,
szürke volt, ködös és csendes.
Lépteid a föld elnyelte.
Megnyílt az ég, és
szó nélkül magamra hagytál,
anyám.

Заувек


Бојажљиво буди се јутро
очи су замагљене и тихе,
земља прогута бивше кораке.
Отвори се капија неба,
остави ме без речи, мајка моја.