Кућер ми се јежи док зелени
Чак и у сну чујем плач стена,
док их киша туче до бесвести.
Овог хладног пролећног јутра
Кућер ми се јежи док зелени.
Каталин Ладик
Мртва природа с прозором
Дно неба крчка.
Кусаће вариво своје, сунчевог смираја пурпур.
Кућа се спотиче у мраку, кршећи руке:
Нека не мори, младико, нека не боли,
нек не буде празних очију и лежаја хладног.
нек у соби буде плах дажд, зној, трава и бале.
Затим дивље раскрили прозор,
чупава, јаросна, до крви га треска,
ишчупа, смрска, цвилећи прождире.
Драгиња Рамадански
Draginja Ramadanski legutóbb a Szöveten:
Ladik Katalin verse legutóbb a Szöveten:
Vélemény, hozzászólás?