zaigram se tako ponekad

reči i slike zavrćem kovitlam nasumice
u kazan ubacujem
varjačom drobim pa lemilicom opet ih spojim
ispašće već nešto da ih u korice
čeličnom žicom
zašiti mogu

igram se Februara, maškara, pandemijskih maskarada
nindža kornjača
maglina mlečnih puteljaka

zaigram se ponekad
ali zapari Avgusta
ta igra ne pristaje
previše je lenja, mamurna, snena
da na to eskalira
euforija nije njegova pasija

zato utihnem

i dalje u plafon zurim

komešanjem senki i odsjaja
tumačenjem šara na malteru napuklom
vulkanijadu maškara
ukroćujem

slam1236
Ahlten 240820

Farkas István verse legutóbb a Szöveten:

Farkas István: [belelépek a délutánba…] [stajem u popodne…]