Ištvan Farkaš: Mrakolom

Ištvan Farkaš

MRAKOLOM

sada je mrak najgušći
stud mrvi bilo
tišina jeca
nepokret stojim
kolebam se, lomim
kroz polja da krenem
duž šuma da hodim
gustišom da se probijam
ili tako ko statua
videlo da čekam
do zore da se okamenim
i nikad više na raskršću
da se ne pomaknem
odjednom zvuk
tihi pijuk
pa glasniji drugi
peti, stoti
ptica jedna poje
ptica druga
peta
stota
kažu mi
ovuda kreni
mi te vodimo
kročim
i tad se iz šume
iz gustiša
kroz nisko grmlje
zrak mandarine probije
sviće opet

slam1236
Ahlten 150520