VERS

Magda Sekelj: Albigentski ulomak (Prepev: Ištvan Farkaš SIGF)

Promišljanje

Ponekad mi se čini, i sve češće mi se čini, da je uzalud… jer u čoveku možeš probuditi dobrotu, sami-lost, solidarnost, čovečnost, u čoveku možeš čak i vaskrsnuti to, u čoveku možeš, ali u čovečanstvu ne … jer si za to nemoćan, jer čovečanstvo postane rulja, horda, zombi-brigada kada se javi zlo, jer u čovečanstvu šumi glas čovečnosti ali glas nečovečnosti ječi, grmi, umove zaglušuje i zatupljuje. Sve češće mi se čini to – a onda, negde iz srži kičme tiho zapeva u meni pesma Magde Sekelj… zapeva i zapéva, i zapéva, i zrno po zrno vraća nadu, pa veru, pa istrajnost… ova pesma Magde Sekelj:

Albigentski ulomak
(Prepev: Ištvan Farkaš SIGF)

I

prvi je čisti pokret tek
zatim kopito izvisi
bespomoćno će da uvene
taj trenut divni, angelski

Jer nad dobrome vlada zlo
i loše svlada još gore
zbog čega ipak uzalud
govorit protiv Sotone

II

Kada za dobro znaka nema
i bez znaka krenuti treba
u požurujuću tu tminu

i dok, ko prozor razgoreo
sam u sebi pronosim svetlo


Székely Magda

Albigens töredék
25 aug

I.

Az első tiszta mozdulat
aztán kilóg a lópata
tehetetlenül sorvad el
az angyalok pillanata

Mert az igazon győz a rossz
a rosszon győz a rosszabb
mivégre mégis ellene
mondani a gonosznak

II.

Mikor a jóra semmi jel,
jel nélkül is indulni kell
az egyre sürgetőbb sötétben,

amíg kigyulva, mint az ablak,
magam világítok magamnak.